Evropa se suočava s hitnom potrebom jačanja svojih odbrambenih kapaciteta kako bi se oslobodila vojne ovisnosti o Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u svjetlu rastuće prijetnje Rusije. Prema zajedničkoj analizi instituta Bruegel iz Bruxellesa i Instituta za svjetsku ekonomiju u Kielu (IfW), Evropi bi trebalo dodatnih 300.000 vojnika i 250 milijardi eura godišnje kako bi zamijenila američku vojnu prisutnost. Ovo je ključno jer se predviđa da će Rusija u sljedećih tri do deset godina imati sposobnost napada na države Evropske unije, upozorava Guntram Wolff, jedan od autora izvješća.

Izvještaj procjenjuje da Evropa treba opremanje 50 novih brigada (oko 6.000 vojnika po brigadi). Trenutno Evropa (uključujući Veliku Britaniju) ima 1,47 miliona aktivnih vojnika, ali su podijeljeni u 29 nacionalnih vojski, što smanjuje njihovu učinkovitost u odnosu na američke snage. Potrebna je ne samo brojnost, već i nova struktura upravljanja.

Za 50 brigada potrebno je 1.400 tenkova nove generacije. To premašuje trenutne zalihe Njemačke (300 Leoparda 2), Francuske (200 Leclercova), UK-a (150 Challengera 2) i Italije zajedno.

Potrebno je i 2.000 borbenih vozila za pješadiju. Njemačka ima oko 350 Puma, Francuska manje od 700 VBCI-ja pa proizvodnja mora drastično porasti. Osim toga, treba i 2.000 dugodometnih dronova godišnje a Evropa zaostaje u proizvodnji dronova i treba nove tvornice. Konačno, potrebno je milion projektila 155 mm što je minimum za 90 dana borbe, daleko iznad trenutnih zaliha.

Niko više ne dovodi u pitanje potrebu za ponovnim naoružavanjem Evrope. Čak se i Joschka Fischer, bivši njemački političar i ikona ekopacifizma, zalaže za vanredni budžet za odbranu i uvođenje obaveznog vojnog roka za muškarce i žene zbog promijenjene sigurnosne situacije.

Problem leži u fragmentiranosti evropskih snaga. Potrebna je stroža struktura upravljanja od trenutne zajedničke komande NATO-a. Da bi se to postiglo, odbrambeni izdaci EU-a morali bi porasti s trenutnih 2% na 3,5% ili 4% BDP-a gotovo odmah. Polovina potrebnih 250 milijardi eura mogla bi se finansirati zajedničkim evropskim dugom, dok bi drugu polovinu osigurale države članice putem nacionalnih proračuna. Wolff tvrdi da je to ekonomski izvedivo, budući da bi dodatni troškovi iznosili oko 1,5% BDP-a EU-a – znatno manje nego tokom pandemije COVID-19.

Industrija također igra ključnu ulogu. Kompanije poput njemačkog Rheinmetalla rade punim kapacitetom, ali upozoravaju da su političke odluke prespore, a opskrba materijalima i logistikom nedovoljna. Predlaže se korištenje kapaciteta evropske automobilske industrije za popunjavanje proizvodnih praznina, no to zahtijeva brze i koordinirane poteze.

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen predstavila je svoj “plan za ponovno naoružavanje Evrope” na sastanku u Bruxellesu, predviđajući mobilizaciju 800 milijardi eura za odbranu u narednim godinama. Od toga, 650 milijardi dolazi iz fiskalne fleksibilnosti koju nudi državama članicama putem nacionalne klauzule izuzeća, dopuštajući povećanje deficita za vojne izdatke bez kršenja fiskalnih pravila EU-a. Preostalih 150 milijardi eura osigurava se zajedničkim zajmovima za prekogranične projekte, uključujući saradnju s Ukrajinom.

Von der Leyen pretpostavlja da bi države članice postupno povećavale odbrambene izdatke za 1,5% BDP-a tokom četiri godine. Međutim, ovaj plan ima slabosti. Neki, poput Njemačke, razmatraju ogromna ulaganja (do 400 milijardi eura), dok drugi, poput Španije, planiraju skromniji porast do 2% BDP-a do 2029. Kritičari tvrde da 150 milijardi eura u zajmovima nije dovoljno i da nedostatak subvencija čini plan manje privlačnim.

Evropa trenutno u potpunosti ovisi o SAD-u u ključnim područjima poput strateškog zračnog prevoza, satelitskog izviđanja, dugodometnih projektila i protivzračne odbrane. Ronja Kempin iz Njemačkog instituta za međunarodne poslove upozorava da su Evropljani “praktično slijepi” bez američkih sposobnosti. EU takođe nema vlastiti štab za upravljanje većim vojnim jedinicama, a postojeći je premalen i nedovoljno popunjen.

Vrijeme je presudan faktor. Evropa stoji pred monumentalnim izazovom. Bez koordinacije, dodatnih trupa, novca i industrijske podrške, kontinent riskira da bude potpuno nemoćan pred ruskom prijetnjom. Plan koji je iznijela Von der Leyen možda je dobar početak, ali uspjeh ovisi o volji država članica da preuzmu odgovornost. U suprotnom, evropska sigurnost ostat će u rukama Washingtona.