Vidjeli smo obilje dokaza o ovom lošem kvalitetu u trgovinskim pregovorima s Trumpom; u politici popuštanja Trumpu koja nije funkcionisala i koja se svodi na neku vrstu blažene potčinjenosti; te u sramotnom stavu Evrope u pogledu genocida u Gazi. Izuzetak je samo podrška Ukrajini. Ali američki i izraelski napad na Iran, koji je geopolitiku i geoekonomiju okrenuo naglavačke, prevršio je svaku mjeru
Evropski odgovor na intervenciju u Iranu dovodi u pitanje evropsko liderstvo u Briselu: kako u institucijama, tako i u NATO-u. Da li je trijada koju čine Ursula von der Leyen, predsjednica Evropske komisije, Kaja Kallas, visoka predstavnica Unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku, i Mark Rutte, generalni sekretar NATO-a, najgore rukovodstvo u Briselu u posljednjih nekoliko decenija? Sasvim je moguće da je odgovor potvrdan, i to u najgorem mogućem trenutku, dok je svijet zarobljen u makabrističkom plesu, u potopu oružanih sukoba koji nalikuje globalnom građanskom ratu.
Vidjeli smo obilje dokaza o ovom lošem kvalitetu u trgovinskim pregovorima s Trumpom; u politici popuštanja Trumpu koja nije funkcionisala i koja se svodi na neku vrstu blažene potčinjenosti; te u sramotnom stavu Evrope u pogledu genocida u Gazi. Izuzetak je samo podrška Ukrajini. Ali američki i izraelski napad na Iran, koji je geopolitiku i geoekonomiju okrenuo naglavačke, prevršio je svaku mjeru.
Sljedećeg ponedjeljka, Rutte se nakon napada oglasio intervjuom za Fox News u kojem je ponovo pokazao bezgraničnu snishodljivost koju prema Trumpu iskazuje od samog početka. Ofanziva je bila „ključna“ za sigurnost nekog nepoznatog entiteta. Napomenuo je da postoji „široka podrška“ Evrope ovoj operaciji. Pohvalio je Trumpa kao „lidera slobodnog svijeta“, u jednom od onih ulizivačkih nastupa po kojima je postao ozloglašen. Ustvrdio je i da NATO mora biti „spreman na odvraćanje“. Kaže se da su tih dana neuspjesi koje je pretrpio u sjedištu Alijanse u Briselu bili nezaboravni. Od tada nije uradio ništa osim što je ublažavao svoje izjave i povlačio se.
Gotovo je isključeno da će se NATO umiješati u to osinje gnijezdo, uprkos Trumpovom uobičajenom hvalisanju. Među velikim zemljama nema apetita za to; čak ni među manjim, koje su mnogo predusretljivije prema Washingtonu. Evropsko javno mnijenje govorilo je glasno i jasno. Ekonomski efekti su već tu: gubitak kupovne moći, ekonomsko usporavanje i ogroman stres na energetskom tržištu. Berlin, London i Pariz bili su odlučni (Pariz nešto manje, ali to je Macron) nakon oklijevajućeg početka. Španija je bila odlučna od prvog dana. Rutteov kredibilitet je, ukratko, na samom dnu.
Von der Leyen se „proslavila“ izjavom da „Evropa više ne može biti čuvar starog globalnog poretka, svijeta koji je nestao i koji se neće vratiti“. Njen neobuzdani atlantizam i proizraelski stavovi već su ranije doveli do ogromnih grešaka. Ovdje je samu sebe morala demantovati u roku od samo 48 sati. Trenutno je njen kredibilitet blizu Rutteovog nivoa.
Ostala je Kaja Kallas, „poluteška kategorija“ u poređenju sa Rutteom i Von der Leyen, pa čak i sa svojim prethodnikom Josepom Borrellom, koji je uspio izgraditi snažan i moćan glas kao šef evropske diplomatije. Lakoća s kojom briselsko rukovodstvo gazi na kore od banane na kraju je uticala i na Kallas, čija opsesija Rusijom boji njene stavove o drugim pitanjima.
Ovog ponedjeljka slala je pomiješane signale. Intervencija NATO-a radi zaštite Hormuškog tjesnaca „izvan je područja djelovanja Atlantskog saveza“: bravo, to je tačno. Odmah potom, Kallas je sugerisala da postoje „države članice voljne dati doprinos“, bilo u koaliciji dobrovoljaca ili u operaciji Aspides, kako bi se garantovala sigurnost tog tjesnaca, apsolutno ključnog za globalno energetsko tržište. To je greška; u svakom slučaju, to će biti mnogo kasnije, kada se regija stabilizuje.
Njemačka, koja je takođe napravila propust u ovom pitanju s Friedrichom Merzom koji nije uspio odbraniti Španiju u Ovalnom uredu, jasno je iznijela stav Evrope. Rat između SAD-a, Izraela i Irana „nije NATO-ov rat“, kategorički je izjavio glasnogovornik Kancelarije. Ne postoji mandat da Atlantski savez interveniše u Hormuškom tjesnacu; Njemačka „neće učestvovati“ vojnim sredstvima u toj operaciji. Starmer u Velikoj Britaniji govori isto. I Macron, doduše uz sračunatu dvosmislenost zbog svojih interesa u regiji. I Meloni, jedna od Trumpovih najbližih saveznica u Evropi. I naravno, Španija govori isto, od prvog dana i energičnije nego bilo koja druga zemlja.
Trumpa bi se moglo opisati Shakespeareovim citatom: „Ovdje nema tame, samo neznanja.“ Rutteu, Von der Leyen i Kallas savršeno pristaje upozorenje Don Quijotea Sanchu Pansi: „Ako budeš loše vladao, krivica će biti tvoja, a sramota moja.“
Sramota je naša.
IZVOR: El Pais
