Postgenocidna kompilacijska replika Skenderu, posvećena ucviljenim i unesrećenim bosanskim majkama što im ratni zločinci pobiše nevine sinove, autora Safeta Kadića.
Postgenocidna kompilacijska replika Skenderu, posvećena ucviljenim i unesrećenim bosanskim majkama što im ratni zločinci pobiše nevine sinove, autora Safeta Kadića.
I.
Što to ječi Pridorpolje to polje široko
Što Kozara gora jeca što kose razpliće
Što se Sana pomamila obale razdire
Kakva li to silna huka izokola navire
Il se zemlja otvorila pa guta nebesa
Il se nebo izvratilo pa gromove stresa
Il holujni vihorovi oblake razgone
Il svatovi gorom jezde bisno podvriskuju
Da su svati već bi se smorili
Vihorovi slomili bi krila
I gromovi dojako bi stali
Rika Sana već bi prisahnula
A Kozara oči izkapala
Nit se zemlja prolomila zemlja rodonosna
Nit se se nebo privrnulo nebo spasonosno
Niti munje i gromovi biju sa Kozare
Niti majka sina ženi pa se veseli
To Pridorka majka Hava
Mrtve sinke oplakuje
Što imade šest sinova ko šest gorskih vila
Zadojenih na milini majkinoga mlika
A sada ih rano ljuta crna zemlja skrila
Nek se pamti i spominje odsele do vika
Ne smori ih glad svakdašnja bólja siròtinjā
Ne pomori kuga težka strašna morija
Ne odnese voda plavna nit zemlje silina
Nit odpuha vihor gorski sila hurnebesna
Ne sažeže munja žarka ni gromovo đule
Ne probi ih oštro kopje ne ustrili hitra strila
Ne posiče sablja britka u junačkom boju
Nit omami na dubravi bajna gorska vila
Smrt im crna dokasala srid prizrilog lita
Na crnome bisnom hatu sadruga joj rata
Pod škiljavim budnim okom vasciloga svita
Na ognjišće pradidovsko hrupivši na vrata
Zgibe šest Dobrih Bošnjana majkinih sinova
Ni mrava nisu zgazili sve viti jablani
Ko gazije nabreknuli sa soka drinova
I svešest su brat do brata sa babom zaklani
Bilo je to podkraj vika u zemlji Balkana
Nasrid zemlje Ilirije što zovu je Bosna
Što sva je smrtnim simenom udilj posijana
I gola navik i bosa al prkosna od sna
Komšije ih pomoriše zviri sa tri prsta
Srditi i kivni sinci Knežopoljke majke
Na privaru bez milosti sve u ime krsta
U onoj strašnoj pomami svetosavske hajke
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam talkin posmrtni
Namisto selama naziva
II.
Zajecala Hava majka stara
Na sabahu selam pridajući
O šest kata mojih na srdcu mehlema
Šta ste mi čedni Bogu zgrišili
Da vam sad zemlja kosti izmeće
Svešest sam vas pod srdcem nosila
Majkinim vas mlikom zadojila
I njihala na toplim grudima
S Muharemom svojski vas gojila
Da budete ljudi med ljudima
Allahu svom sam dovila
Da ljubite zemlju Bosnu
Svoju drugu majku
I komšiju da gledate ko rođena brata
Da nikoga ne pratite
Gladna priko kućnih vrata
Nad dahom vam drhtala sam ja krhka jasika
Da stasate brez grihova duše i jezika
Da se slavom pročujete vi Dobri Bošnjani
Da vas na dobrome glasu svom Bosnom oženim
Rastli ste mi ko jablan iz vode
Jedan drugom do uha stizali
Sve poslove svojski ste radili
A u školi sve ste nadučili
Svi momačke sanjali ste snove
I životne izkivali nade
Orali ste polja i dolove
Gnizdo vili za suđene mlade
Kad bi radost punila vam grudi
Harmuniku jedan bi razvuci
Bosno moja divna mila zemljo gizdava
Čuli bi se dugi slatki zvuci
Poljem se vaša pisma horila
Gorom jezde kićeni svatovi
Dozrilom klasju umilno zborila
Svatovski te zobali hatovi
A svatovac kad složi bi stari
Sve ko jedan u sve sedam grla
Ječali bi i bili duvari
Do Paleža pisma bi doprla
A tek kad bi onu odpočeli
Koliko je Pridorpolje dugo široko
Još je lipša Pridorčanka ašik divojka
Nju mi gleda mlado momče tanko visoko
Konja jaše sablju paše ide po dragu
A lahor mu poljem poručuje
Široko je Pridorpolje umorit ćeš se
Duboka je Sana voda utopit ćeš se
Žarko srce divojačko opržit ćeš se
Ni habera azgin momče ašikli srdašca
Prikasat ću Pridorpolje ko svoju avliju
Priskočit ću Sanu vodu zagrlit Ajniju
Obljubit ću divu milu na svome čardaku
Da mi s pismom od uranka dvori staru majku
Nesta pisma nebu u visine
Pusti snovi u puste nigdine
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Sada vam majka talkin naziva
II.
Ja Pridorka huda majka Hava
Ne dočekah najmiliji danak
Havetinjska nadvila se strahva
Smrtna pisma razprhnu moj sanak
Drekavac je u mrklim noćima
Navišćivo krvave pirove
Sa svih strana navrle prikaze
Vukodlaci drume zaposili
Pritisnuli staze i bogaze
Sve zvizde su nam se tad javile
Kiteći nurom usnulu goru
Ali sve zvizde netom zajdoše
U bezdano ždrilo nebeskog mraka
Kada strašna zvir raširi krila
I sakri smorenu rujnu zoru
Ta opaka guja aždahaka
I zakuka sinja kukavica
Kukumavka zloslutnica plača
Baš na Jurjev rano u nedilju
Na oskruši iznad hošafhane
Krvav vam je Bajram osvanuo
Ide hajka na vas muslimane
Đurđev danak hajdučki sastanak
Krvožedni čopori kurjaka
Poklat će vam sve do dojenčeta
Digoše se satanski sinovi
Da okrenu nebo naopako
Diljem Bosne stadoše mlinovi
Sve se sruši kako bî dojako
Bahnuše nam hajdučki na vrata
Sve đikani bradate utvare
Na šubari četničke kokarde
U čizmama po ćilimu gaze
Mi za sofrom na Bajram ručamo
Na tepsiji kašike zastaše
– Pomozbog vam na Bajram balije
Zalud su vam zelene beretke
Obećanja od vašeg Alije
Klaćemo vas ko i vaše pretke
Ustala je mlada srbadija
Da očisti zemlju od nekrsti
Od Turaka i od poturica
Vi ste svoje odbrojali dane
Vaše glave nama dopanule
Nema Bosne sve biće Srbija
– Šta to zboriš pobratime Jovo
Koja te je muka natirala
Da nam tako priko praga prijdeš
Da nam vako hrupiš u odaje
Da s puškama Bajram čestitate
Da popriko čeljad mi pòglēdāš
Da mi pritiš na mome topraku
Kakve bolan zelene beretke
Ni fesova pradidovskih nema
Muharem je stao govoriti
Zar se nismo krvlju pobratili
Na Paležu na kozarskom visu
Partizanska di ti je zakletva
Što pogazi krvno pobratimstvo
Ko dite se ibreti Muharem
Pod crnom šubarom komšije Jovana
Škiljavo oko vatrom žagrilo
–Nema brata dok ne rodi majka
Partizani bili i nestali
Mi ponovo četnici postali
A vi turci bili i ostali
U odžaku krijete tandžare
Da nam jope za vrat uzjašete
I kmetove od nas načinite
– Ko to muti to nemere biti
Kume Jovo jesil sišo s uma
Zar rakija mozak ti popila
Kakve puške i kakvi bakrači
Ni čakije za pasom nemamo
Pravo zboriš bili ste kmetovi
A i kmeti bili i nestali
Nekad bilo sad se spominjalo
Mi Bošnjaci na svome obstali
I kad ste nas bili porobili
U taj vakat srbski kralj Mrkonja
Zemlju našu među vas podili
I to smo vam bili halalili
Radi mira da se ne bijemo
Sramota je jednom domaćinu
Izpodmuka napast na komšiju
Sa puškama na nas goloruke
I grih velik pravome čoviku
Dignut ruku na svog pobratima
I nevirstvom dušu poganiti
Do jučer smo zajedno orali
Upajili u paru volove
I slagali krivudave brazde
S ove kose doli u dolove
O Petrovu zajedno kosili
Kupilice skupa su kupile
A kopači u istoj postati
Žetelice pod ruku su žele
I pojale pisme žetelačke
Šeničice sitno sime
Mi te žele a mi te ne jele
Svatovski te konji pozobali
Prija moji nego brata moga
A i mi smo znali zapivati
Koliko je na Kozari grana
Još je više mladih partizana
Ide Mladen vodi partizane
Razvio ih na sve četir strane
Za ovom si sofrom večeravo
I moju si rakiju izpijo
Noću pijan pod sudurmom spavo
I mahmurluk rasolom razbijo
Reci pravo pa nek ide glava
Ko dite si vazda zastranjivo
Dok su drugi igrali se klisa
I kerali po proplanku šudu
Ti si šćapom-sabljom razmahivo
Tvoje riči nisu od diteta
Kad si piso na šumskoj kolibi
Vođe živi rabra četa
Arambaše Jovančeta
– Ti razvezo a pričest nas čeka
Koja postat kakve žetelice
Šta kopači a i kosci znojni
Od sada je srbska vlast u Bosni
Krmetnjaci i tamjan opojni
Sve će biti pod krstom na vratu
Dan za danom i mrsni i postni
Da vjeruje brat drugome bratu
Nema više zajedničke mobe
Za kopanje ni za koševinu
Ja kosbaša vama sam odsada
Žetelice posebno će žeti
Ni sahrane a ni pirovanje
Neće s vama nikada bivati
– Što nam braniš kad smo se obvikli
Da živimo kako vi hoćete
Radi vas smo sve svoje zatrli
Uz kazane rakiju srkali
I pijani uz krmad spavali
Jeli čvarke prasad okretali
Rođenoga brata odaljili
I jezik smo rodni zaturili
Da budemo isti kao i vi
Džamije nam u trnje zarasle
U njiha ste hajvan ugonili
Ni po čemu svoji nismo bili
Zarad bratstva da se ne koljemo
– Ne govori da vas ne pobijem
Tu za sovrom da se ne maknete
Na Đurđevdan u neđelju svetu
Vojvoda mi strogo naredio
Da vas žive do njega dovedem
I privedem na zbor oko crkve
Da krst časni opet cjelujete
Pradjedovsku vjeru prigrlite
I vojvodi skute poljubite
Da zajedno kolo povedemo
Da kličete ovo je Srbija
Nema Bosne glavom da jamčite
Oči su mu krvave sivale
Na šubari kokarda razpeta
Lice mu se naizvrat stavilo
Od huje je sasma pomavilo
Dok je Đorđi krišom namigivo
I pritvorno sve isto ponavljo
Ne bojte se ništa vam nećemo
– Nikada se nisam ni bojao
Život i smrt ne pripada meni
Bosne ima i vazda će biti
Sa krstom smo davno razkrstili
Stup sunčani nurom nas obasja
Pričekajder da se obujemo
Odijemo bajramsko odilo
Nek sve bude po adetu starom
Ko da idem curama na silo
– Nema više kao što je bilo
Moreš i bos neće ti trebati
Ni bajrama više biti neće
Kolo naše odsad se okreće
Poslidnja mi slika u očima
Niz put idu izpod stare bašče
Pod beharom razcvalih trešanja
A za njima s puškom u rukama
Jovo Đorđo Miloš i Nemanja
Pusta sofra svih sedam kašika
Gladna usta ostaše da žude
A momački žarki snovi tugo
Pod jastukom počeše da hude
Sve od tada baš svakoga časa
Jecao je bolno kućni prag
Ali od njih ni traga ni glasa
Zloslutna šutnja zamete im trag
Osta zemlja zdivljačena neorana
Brez težina vaših prsa na lemešu
Brez poprska toplih zrna s vaših dlana
Vi što mjesto u oranja
U krv svoju zamočiste mlade gležnje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva
IV.
Zlosretna Hava majka razmajka
Zaklanu nadu ko čeda grli
Dok zlotvori vire iz prikrajka
Gologlava ka sinovma hrli
Tražila ih sedam lita
I još sedam
I još sedam
Bahuljala dan i noć hudila
Da oćuti miruh svojih ljiljana
U snu i javi glasno žudila
Sluteć da nada je njena striljana
Kosama kozarskim bosa hodila
Gazila travu rosnu
Golim rukama zemlju razgrtala
Bosansku tvrdu i posnu
Odkrij Kozaro seko zelena
Nek šapne mi neki jasikin list
Gdi ti sakri šest mojih jelena
Pod koji glog ili krošnjovit brist
Kazuj Sano moja posestrimo
Gdi odnese šest mojih jablana
Gdi su oni vodu zabentili…
Šutke kliznu niz bukove Sana
Pitala i jele vite
Bile brize izpod gaja
Silne bukve gorovite
I jasike treperave
Sve listova srebrosjaja
Da pita zvizde il misec žut
Il možda zvizdan sjajni
Kako da najde do njih put
Zavihan šutnjom i velom tajni
Orlove dozivala s visova sure
Pitala cvitak svaki i tvrdi drin
Dozva samo holuje kroz gudure
Najde gorki pelin nigdi bili krin
Sad namisto smilja šćavljak cvita
Nesta đurđevak i runolist
Kaćuni i kukurik dvadeset lita
Na svaki đurđevdan i blagovist
Nad poljem klasja ševu da pita
Kada će kliknuti radostnu vist
Čekat će prhut iz prizrilog žita
Da spadne sa gore i zadnji list
Nisam nisam ove sjetve ni rod prvi
Sva sam sva sam vruća rana
Lelek žala jed zeleni prsak krvi
Kao zemlja zdivljačena neorana
S njima prhnuh prvom suncu
Sa gradine nebotične stine
Utopiti žedne zine u modrini
I ubrati kap sunčane grušaline
Podariti domovini
Svoj klik ću sad ovaj prvi
Sklupčat ovdi u krik u krvi
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam rođena majka
Posmrtni talkin naziva
V.
Ja nesritna žalna majka Hava
Ćutim evlade svoje noć i dan
Al srdce mi mrzne ledna slutnja
Da nada je moja čemerni san
O šest godova mojih u srdcu
Majka bi vas lahko pripoznala
Po damaru majkinoga mlika
U svȁkōga čelo povisoko
A sa njega pucala vedrina
Pod brcima zubi keserasti
Plećima bi vrata zakrilili
Od smiha im čardaci zvonili
I pucali od nabreklih snova
Ne umače nijedna divojka
Oštrom oku mojih sokolova
Najmlajeg bih najprija poznala
Do škole ga na sisi pitala
Pod miškom mu vran mladež virio
Radošću je život razgrtao
Sa lica je blag smišak širio
Po kosama leptire ganjao
Niz potoke pušćao splavove
U vojsku ga na more uzeli
Vala i jest more za mornare
Narav blaga pritajena snaga
Jednom rukom u vis me dizao
Govoreći tolko sam mu draga
Da bi mnome đerdan nanizao
Mladohan mi često govorio
Ne brini se moja stara majko
Ja te nikad neću ostaviti
Dovest ću ti najlipšu nevistu
Da te dvori da te razgovori
I još ću te na hadždž opremiti
U sretanje sa majkom Hadžerom
Što je srcem zemlju otvorila
I zemzem je voda tu provrila
Ismaila sina napojila
Sa knjigom je ligo i ustajo
I napamet mnoge pisme znao
Dobro pamtim da je tabirio
I Skendera i Dizdara i Sidrana
Ibrišima uz njih i Čolaka
I svakad ih svugdi citirao
Naša Bosna to je dobra zemlja
I mi u njoj pitom narod stoji
Na sve strane vriju kiseljaci
Sagni se pij niko ti ne broji
Svunoć nebom tu romore zvizde
Misečina mehka se razliva
Dok na mlado poljsko cvitje
Biser niže ponoć nima
Bosna nam je i otac i mati
I kad pjeva i kad gorko plače
Nema niko od nje da odvrati
Ljubimo je sve jače i jače
Butum Bosna ćilimom zastrta
Abdest uzet kad na tle joj kročiš
I polahko od ravni do srta
Gazi blago ljudstvo da svidočiš
Ponosno je svaki dan zborio
Ilum brao na svom učilišću
Da uvakat muderis postadne
Holuje se po nebu skobiše
Krvnici ga naivnog zgombaše
Iz grudi mu srdce iztrgnuše
O da sam ptica pa da imam krila
I da imam oko sokolovo
Cilu Bosnu ja bih priletila
Letila bih nikad ne bih stala
Dok sinove ne bih ugledala
Al zemlja priteže nisam soko
A ni ševa što nad klasjem klikti
Lastavica što po nebu šara
Nisam nisam tica kukavica
Već žalostna pod strehom kumrija
Huda majka u četir duvara
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva
VI.
Ja zlehuda majka Pridorka
Oplakujem svoju sudbu kletu
Pribiruć brazde do svakog odorka
Da napipam kosti kom ditetu
U polju i gori procvali bili krinovi
Svaki zambak kao da nešto zbori
Dal su to nečiji klikovi il krikovi
Il jedan drugom krišom šapori
O kakvi su to glasovi mukli
Što zloslutno kliju podno stina
Gdi je srid gustog lisa sad nikla
Jedna gola skrita krčevina
Šta to skrivaju neljudi-ljudi
Možda bi vileni vitar znao
Što kroz bukove krošnje gudi
Kada je na kosi jednoj zastao
Huj Kozaro savij svoje grane
Prozbori vitar sa kose prvi
Odkrij majki sinove zaklane
Što čedni hlipte u rođenoj krvi
Sa svirale zohve stare
Jezivi Trojanov lelek se čuje
Iz mračnih zemnih dubina
Sve do neba silno odjekuje
Tu kosti su sve do jednog sina
Ovo ti je kosa Tomašica
Starim zovom pitoma Lisina
U njoj strašna jama jezovita
Duboka je sto bunara suza
A široka u bezkraj jecaja
I pod zemljom zemlja prozborila
Ja ti nisam dušman već virni dost
Jama ti ova sinove skrila
U crnoj smrti sve na kosti kost
Sa još hiljadu striljanih brata
Zgnjetenih mržnjom na devet kata
Rođena zemljo jesi li znala
Tu striljana su kozarska sela
Tu šehidska krv je procvitala
U gustom lisu stolitnih jela
Sedam praznih na sofri sahana
Snivalo je dvadeset godina
Da po njima kašike zazveče
(Jemecima ne bilo mahana)
Dok sad kosti u grobnici ječe
Golim rukama zemlju razgrće
Krvavu tvrdu bosansku grudu
I pribira polahko kost po kost
Da smiri majkinu dušu hudu
Iščući Allahovu samilost
Pružena ruka iz zemlje viri
Iz lubanje niko bili krin
Kroz lipove krošnje šapat se širi
To majko je tvoj najmlađi sin
Šta to radiš mili sine
U ovoj osami pustoj
Bez svoje od sunca sȉnē
Sve ove godine duge
Života svog propušćene
Umoren sam ti legao majko
I dovika ti mi je ležati
Bez svoga zaklanog grla
Iz njega krik da ne bi čula
I iz očiju ugaslih davno
Suza neka da ne bi kapnula
Ne tuguj naša žalostna majko
I kad kosti u prahu napipaš naše gole
Ne reci za nas da smo mrtvi
Mi živi smo majko sinovi tvoji
Što do zadnje kapi krvi te vole
Samo što nas ti ne vidiš
Za nama si oči izkapala
Kad poželiš da smo s tobom
Ti nas samo jednog po jednog
U svojoj dovi imenom nabroji
A sve sanjam majko da sam živ
I kuću svoju kako ja imam
I u njoj tvoja nevista bajna
Na jastuku ruke širi
Mene mlada sanja
Kako sam majko imao glas
I jezik svoj imao
A sad ni glasa ni jezika nemam
Jer nema ni nas
Sanjam majko babu Muharema
Što uči nas da budemo ljudi
Čedni janjci među kurjacima
Strahom dihat na rođenoj grudi
U svemiru tada jedna zvizda je pala
Na našem nebu sve zvizde se razbižaše
I gori se više nikad ne najdoše
Zato tone Venecija a Europa već propala
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaša talkin zaziva
VII.
Halali hudoj bosanskoj majki
Naš slavni sine Skendere
Na krvavoj kozarskoj repliki
Što u knjige ti zapisa
Stojanku majku Knežopoljku
Kako osvetu priziva za svoja tri vučića
I svoga starog kmeta Mihajla
Ter sina mu druga ti Jovana
S kojim si kažeš na pravi put izišo
On i oni što sinke mi smakoše
Za srdce me paski ujidaju
Ovih deset i deset godina
Sve nedilje u crkvu kad projdu
Onim putem kud su ih odveli
Bezsramno se iduć cerekaju
Priko plota podlo dovikuju
Balinkuro đe su ti sinovi
Odkad smo ih u crkvi krstili
Kao da su u zemlju propali
Mlogo su se bili razpjevali
A tebe su nama ostavili
Sama liježeš a sama ustaješ
Svakog dana sedam puta mriješ
Ti žalostna sinja kukavice
Što ćeš sama među srbadijom
Da nam kvariš ti sveto krštenje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaša talkin zaziva
VIII.
Ja Hava majka svemajka
Zlosretna majka Bosanka
Svojim rukama skitih na tabut
Sinova svojih zdrobljene kosti
Milujuć suzom gorkom što lije
I s njima u kabur spustih ledni
Srce majkino da ih grije
Sad bdiju ovdi na vičnoj straži
U grebju gdi je ona gradina stara
Majki od dražeg draži
Mezar do mezara
Uputi me Svevišnji moj Bože
Razmrsit njihovu sudbu hudu
Kako su ko dica bili lahkovirni
Neoprezni smoreni u čudu
Virujući krvnom dušmaninu
Poučite me o sinovi moji mrli
Kako da smrt vašu prigrlim
Bez bola i užasa vašeg i krika
Kako izmolit Allahovu kaznu
Vično prokletstvo vaših krvnika
Ja žalostna majka sa saburom
Svezah mahramu svatsku vezenu
Na nišan šehidski nad kaburom
Sinovma koji su čedni mrli
Nek ih vično misto jedrih cura
S misečinom mehkom grli
A onda tu sa brda nad prugom
Mahramom mahnem Muharemu
Strojovođi u vozu što poljem dimi
Pa lokomotiva bolno jekne
Po krvavoj serhat-postojbini
Šta ću sama na ovome svitu
Nema niko da me zovne majko
Molim Boga da mi dušu uzme
Da se smiri u džennetskoj bašči
Kraj šehidskih srdaca sinova
I dobroga moga Muharema
A kad me kob moja sustigne
I ohlade kapci očinji
Snivat ću mrtva da me vi
Vid moj očinji
Na svojim da me rukama
Sretnu i mrtvu
U kabur mehki spušćate
Kao u dušek dženetski
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Vama sad majka talkin zaziva
IX.
Ja Hava majka pramajka
Pozivam za svidoka Sudnji dan
Baš početak i svršetak svega
Da svaki je čovik vavik na gubitku
Sem onih što vode u dobrinu
I onih koji su nevini pali
Klanjajuć se svome Allahu
I ljubeći svoju domovinu
Ja stabljika krhka u saksiji
Pod strehom pitoma kumrija
Cili vik u četir duvara
Derviš s tespihom u tekiji
Čelo na zemlji prid Allahom
Dovom vas zadnjom dozivam
O šest rana mojih na srdcu
Iz mezara ustajte u duhu jači
Jači i žešći Dobri Bošnjani
U džennetu ne mirujte više
Ako ste mumin-junaci
Majkine ne brojite suze
Vi ponosni Bošnjaci
S nebeskih kad modrih visina
Snesu vas meleki amo
Uzmite oklop i šćit
Potegnite buzdohan i sablju
Jurnite kroz ranjenu Bosnu
Kroz smrt uništite smrt
Za vama ko jedan će
Pohrliti Bošnjaci
Kako ih je Bože malo ostalo
A kako su sve jači i jači
I koliki Bože nur pobide
sa lica im šehidskog zrači
Pa sad nek otvori oči kto hoće da vidi
Neka otvori uši sad kto hoće da čuje
Da taj kto nepravdu čini ili zapovidi
Nepravdom više ne priti i zlo naređuje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam zadnji talkin zaziva
X.
Pognula Kozara glavu od stida
Po kosama vape zaklani krici
Sramni tragovi srbskog genocida
U masovnoj grobnici Tomašici
Ja Hava majka Pridorka
U amanet ostavljam dunjalučki
Stojanki majki Knežpoljki
Da kletvu svoju vično ponavlja
Kozaro seko zelena
Druga majko mojih jelena
U srcu ko u kotlu plamenom
Mišaš svetu osvetu
Osvetu seko osvetu
Okaj mi sina Senada
Okaj mi sina Sejada
Okaj mi sina Nihada
Okaj mi sina Zilhada
Okaj mi sina Zijada
Okaj mi sina Nishada
Kiše je željno suho simenje
Pridorpolje osvete presvete
Sveti nas seko Kozaro
Okaj nas smrtno krvavo
Kad čuješ jednu huku veliku
Kako zločincima džehennem hajcaju
Naletosum
Lanetolsun
Naletosum
Safet Kadić (1949‒2021), profesor bosanskog jezika i književnosti, asistent i lektor, novinar, urednik i esejista, rođen je 1949. godine, selo Gora, općina Kakanj. Prvi je stipendista Instituta za jezik u Sarajevu, dio tima Lingvističke komisije ANUBiH na dijalektološkim istraživanjima bosanskohercegovačkih govora, student-prodekan na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, te stručno-političi radnik u Predsjedništvu omladine BiH i Vijeću sindikata BiH. Izabran je za lektora-predavača bosanskog (srpskohrvatskog) jezika i književnosti na Državnom univerzitetu „Taras Čevčenko“ u glavnom gradu Ukrajine – Kijevu.
Tokom svog novinarskog rada bio je profesionalni urednik u uredništvu omladinskog časopisa „Lica“, novinar i jedan od urednika sindikalnog lista „Riječ radnika“, pokretač i glavni urednik sedmičnog magazina „Behar“.
Pisao je vijesti, reportaže, putopise, feljtone, kritike, komentare, recenzije, ali i pjesme, priče i eseje. Dugogodišnji je novinar i urednik sarajevskog dnevnog lista „Večernje novine“, gdje je bio zaposlen i tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu. Od 2004. godine sve do odlaska u penziju radio je u Institutu za jezik u Sarajevu kao stručni saradnik.
Koautor Rječnika bosanskog jezika, 2007.
Autorska izdanja: Bosanski jezik između lingvocida i lingvosuicida: (sociolingvistički eseji i ogledi), 2014; Hava majka Pridorka, 2016.
Preminuo je 26. 10. 2021. godine u Sarajevu.
