Ekstremna desnica napada istraživački projekt finansiran iz fondova EU-a koji proučava historiju Kur’ana u Evropi
Evropska ekstremna desnica pronašla je novu metu za svoje napade – sada na području akademske sfere. Riječ je o projektu „Evropski Kur’an“ (EuQu), koji u Španiji vodi historičarka Mercedes García-Arenal, a koji je finansiran od strane Evropskog istraživačkog vijeća (ERC) s 9,8 miliona eura kroz iznimno konkurentan konkurs za naučna istraživanja.
Međunarodni projekat, u kojem učestvuju istraživači iz Francuske, Danske i Italije, odobren je 2018. godine, a zaključenje se očekuje krajem ove godine.
Unatoč svom naučnom i historijskom karakteru, program koji proučava širenje Kur’ana u Evropi tokom posljednjih hiljadu godina, kao i njegova prevođenja, korištenja i proučavanja, već sedmicama je pod napadima medija i političara – uglavnom francuskih – koji ga optužuju za islamski prozelitizam i povezanost s fundamentalističkim skupinama poput Muslimanske braće; govore o „islamizmu“ i „islamofiliji“ koji, kako tvrde, podrivaju evropske vrijednosti.
Kritike su stvorile klimu zastrašivanja među istraživačima, koji to vide kao politički napad na akademsku slobodu, piše današnji EL PAIS.
„Ovo je neobičan i neutemeljen napad. Nijedan od tih medija nije se potrudio informirati o projektu, koji nema nikakav ideološki sadržaj, a kamoli nešto ‘frerističko’ [izvedeno iz ‘frère’, brat, što se u Francuskoj koristi kao pogrdni termin za islamofile],“ kaže istraživačica García-Arenal u svom uredu u Španskom vijeću za naučna istraživanja (CSIC) u Madridu.
„Nisu kontaktirali niti jednog učesnika projekta. Naš je rad dio evropske intelektualne historije; to nije projekat o Kur’anu kao predmetu štovanja.“
García-Arenal, kao i ostali istraživači uključeni u projekat, ove napade doživljava s kombinacijom zaprepaštenja, ljutnje i izvjesne potištenosti. Pokazuje nekoliko svezaka iz zbirke studija na kojima su godinama radili: „To što moramo poricati da pripadamo Muslimanskoj braći znači prihvaćanje poremećenog mentalnog okvira, jer to zapravo znači dovođenje u pitanje same naučne i spoznajne aktivnosti,“ objašnjava.
„Projekat je okupio timove iz različitih zemalja i disciplina poput historije, intelektualne i kulturne historije, filologije i kodikologije“, pojašnjava ona. „Fokus mu je na evropskoj intelektualnoj i religijskoj historiji. Evropske javne institucije su ranije finansirale brojne projekte koji proučavaju kruženje i recepciju drugih religijskih tekstova, iz različitih religija.“
Arabistica i historičarka religije, García Arenal (rođena u Madridu, 1949.), jedna je od najuglednijih španskih naučnica, a 2019. godine dobila je Nacionalnu nagradu za istraživanje. Uz nju, glavni istraživači na projektu su Jan Loop (Univerzitet u Kopenhagenu), Roberto Tottoli (Univerzitet u Napulju) i John Tolan (Univerzitet u Nantesu), a u projektu sudjeluje ukupno 45 doktoranada i postdoktoranada.
U njenom uredu, prepunom papira, García-Arenal prelazi rukom preko hrptova knjiga koje su proizašle iz ovog istraživanja. Objavljeno je jedanaest svezaka, a do kraja godine ukupan broj će narasti na petnaest. Projekt je uključivao i izložbe u Beču, Tunisu i Nantesu. Nova izložba biće otvorena 11. juna u Granadi, uz podršku tamošnjeg univerziteta i na prostoru Kraljevske bolnice, i bit će otvorena do oktobra. No, mnogima cijeli ovaj intelektualni okvir predstavlja izravan napad na samu bit Evrope.
Napadi su započeli s Florence Bergeaud-Blackler, francuskom antropologinjom poznatom po svojim spisima protiv Muslimanske braće. Ona je istakla projekat u dnevniku Le Figaro i prozvala neke od glavnih istraživača, posebno Johna Tolana, koji je postao glavna meta kritika.
Nekoliko francuskih političara pridružilo se napadu, a bile su i dvije interpelacije u Evropskom parlamentu, od strane stranke Nacionalni skup (Marine Le Pen) i talijanske Lige (Matteo Salvini), vezanih uz projekt EuQu. Sve je eskaliralo 21. maja, kada se u radijskoj emisiji oglasio francuski ministar za evropske poslove Benjamin Haddad. Na pitanje voditelja: „Ciljate li na projekat Evropski Kur’an, koji je dobio 9,8 miliona eura?“ odgovorio je: „Ni jedan euro evropskog javnog novca ne bi trebao ići neprijateljima evropskih vrijednosti. Ne možemo prihvatiti da programi finansiranja (…) idu u ruke udruga povezanih s Muslimanskom braćom ili antisemitizmom.“
Nekoliko francuskih konzervativnih medija popratilo je ove političke optužbe, poput Le Journal du Dimanche i Le Figaro, koji su objavili naslov: Antisemitizam, islamizam: Francuska osuđuje EU subvencije entitetima ‘neprijateljskim’ prema ‘evropskim vrijednostima’.
Napadi su nastavljeni i u španskom govornom području, gdje su neki mediji također etiketirali projekat kao antisemitski. „Zamislite, u njihovom ograničenom okruženju, ako proučavate Kur’an, onda ste automatski antisemiti“, slegne ramenima García-Arenal.
García-Arenal sve to pripisuje dvama faktorima: „francuskoj političkoj klimi obilježenoj islamofobijom i kulturnim ratom“, te „trumpističkoj struji koja besramno pokušava ograničiti akademsku slobodu i podupire evropsku ekstremnu desnicu.“
Dodaje: „Posao je većinom gotov: preostali svesci bit će objavljeni do decembra, a novac je već potrošen. Dakle, ne radi se o pokušaju bojkota projekta, već o nečem perfidnijem – o zastrašivanju mladih istraživača koji će po završetku projekta tražiti posao.“ Po njenom mišljenju, riječ je o „upozorenju za budućnost“: pokušaju da se obeshrabre oni koji odobravaju finansiranje takvih projekata, ali i sami akademici koji bi mogli izgubiti volju za slična istraživanja.
„Zastrašujuće je“, priznaje. „Ne želite da vam se slika pojavljuje u medijima, niti da vas se difamira tako ozbiljnim optužbama. A mi akademici nismo navikli na to: živimo među knjigama, radimo u bibliotekama i ne znamo, niti želimo ulaziti u političke rasprave kakve se danas vode.“
„Reći da je Kur’an dio intelektualne historije Evrope znači pristupati historiji kao složenoj konstrukciji“, objašnjava Fernando Rodríguez Mediano, još jedan od historičara uključenih u projekat. „Ono što nekima smeta jest to što naše istraživanje otkriva složenost evropske historije“, kaže.
„Jedan dan pišem knjigu o isusovcu iz 17. stoljeća [Tomás de León, koji je skupljao i proučavao više prevoda Kur’ana], a već sljedeći dan sam opasan terorist, a neki francuski ministar tvrdi da napadam ljudska prava. To je ludost – a s ludošću se ne možete raspravljati.“
„Da se radilo o projektu o helenizmu ili Bibliji, ništa se ne bi dogodilo. No sada je ovo zanimljivo,“ zaključuje Rodríguez Mediano. Po njemu, tok događaja je jasan: „Neko izmisli podvalu, mediji ekstremne desnice je pojačaju, a zatim političari to iskoriste kao oružje. Najsmješnije je to što svi priznaju da djelo nisu ni pročitali.“
Projekt izaziva kontroverze sa svih strana. Britanska biblioteka, Nacionalna biblioteka i Casa Árabe pristale su organizirati izložbe o istraživanju, ali su kasnije odustale, pravdajući se nemogućnošću da garantuju sigurnost od potencijalnih napada radikalnih islamista koji bi ih mogli optužiti za zloupotrebu Kur’ana.
Drugim riječima, García-Arenal, njezin tim i cijeli projekt našli su se uhvaćeni u dvije zamke. „Ovo nije ni veličanje, ni prisvajanje islama, već evropska historija koja nastoji rasvijetliti neke od njenih prijepora, poput kontroverzi između protestanata i katolika koji su Kur’an koristili kao oružje jedni protiv drugih – to je samo jedan od brojnih aspekata koje smo proučavali“, navodi naučnica.
„Nalazimo se na jednoj od granica slobode izražavanja i akademske slobode“, zaključuje Rodríguez: „Pretvorili su historiju u političku emociju – a to ne može biti. Čini se da historičari više nemaju šta tražiti, ali prvo što tehnokratsko i populističko znanje čini jest uništavanje historije kako bi se mogla prepisati. A to ne smijemo dopustiti.“
Unatoč svemu, kako naglašavaju i García-Arenal i Rodríguez Mediano, napadi nisu slomili jedinstvo tima: više su nego ikad odlučni završiti posao, a Univerzitet u Nantesu obećao je pružiti podršku Johnu Tolanu u eventualnim tužbama protiv medija i političara. Devedeset i dva ugledna akademika potpisala su otvoreno pismo u odbranu projekta.
„Ne samo da nismo protiv evropskih vrijednosti – jedna od brojnih metoda kojima se Evropa suočavala s problemima i sukobima jest stvaranje znanja o njima: to je evropska vrijednost“, zaključuje García-Arenal, koja postavlja retoričko pitanje: „Bi li se projekt koji proučava grčke mitove smatrao pokušajem širenja i podrške kultu Zeusa?“ No u ovakvom svijetu, nikad se ne zna.
