Engleski klubovi ljetni prelazni rok pretvorili su u festival potrošnje: umjesto štednje i racionalizacije, vidimo apsolutnu dominaciju na tržištu igrača. Rekordi padaju, a sistem puca pod pritiskom milijardi

Samo do 23. jula ove godine, klubovi engleske Premier lige potrošili su nevjerovatnih 1,845 milijardi eura na transfere – što je više nego Italija (666 miliona), Njemačka (476 miliona), Španija (409 miliona) i Francuska (238 miliona) zajedno. Iako su u januaru vodili rasprave o ograničenju plata, financijskoj održivosti i postavljanju limita za potrošnju, ljeto je donijelo povratak u staro stanje: bez kontrole i bez kočnica.

Premier liga se opet pokazuje kao zasebni svijet, balon finansijske stvarnosti koji sve teže odražava zdravu ekonomsku logiku. A najviše troši – ko drugi nego velikani poput Manchester Uniteda, Liverpoola, Manchester Cityja, Arsenala i Chelseaja.

Manchester United, koji je prošlu sezonu završio šesti odozdo, izgubio finale Evropske lige i neće igrati evropska takmičenja u novoj sezoni, uložio je 150 miliona eura kako bi ojačao napad. Dovedeni su Bryan Mbeumo, kamerunski reprezentativac koji se nije uspio probiti u francusku reprezentaciju, te Matheus Cunha, nekadašnji napadač Atletica iz Madrida, koji je prošlu sezonu zabio 15 golova za Wolverhampton.

Strategija Uniteda je jasna: u odsustvu evropske pozornice, cilj je napasti domaće takmičenje agresivnim pojačanjima. Ipak, još veće iznenađenje dolazi s Anfielda.

Liverpool je ovog ljeta potrošio više od 300 miliona eura, dovodeći njemačkog veznjaka Floriana Wirtza za 125 miliona, mladog Francuza Ekitikéa za 95 miliona (uz uslove), te dva beka – Frimponga i Kerkeza. Za usporedbu, to je više nego što je Real Madrid potrošio od početka pandemije do ljeta 2024. godine.

Računica se čini luda, ali iza nje stoji detaljna strategija. Zbog načina na koji se transferi knjigovodstveno amortiziraju – kroz pet godina trajanja ugovora – Liverpoolu će se ovog ljeta u troškovima prikazati „samo“ 23 miliona za Wirtza i 15 miliona za Ekitikéa. U isto vrijeme, klub je u sezoni 2023/24. ostvario rekordne prihode od 743 miliona eura, što je čak 100 miliona više nego prethodne godine. Ipak, profit se pretvorio u gubitak: iz plusa od 10 miliona došli su do minusa od 69 miliona.

Chelsea, koji je osvojio titulu, potrošio je 100 miliona eura na Joaa Pedra i Delapa, a dodatno je uložio još 143 miliona u nova pojačanja. Arsenal je već potrošio 142 miliona, od čega pola na Martina Zubimendija, a na švedskog napadača Viktora Gyökeresa iz Sportinga 70 miliona eura.

Manchester City je prije Svjetskog klupskog prvenstva potrošio 146 miliona, ali se očekuje da se ponovo aktivira do kraja prijelaznog roka. Newcastle, kao novi konkurent, također pokušava ući u utrku za najzvučnija imena.

Premijer liga je još prošle zime najavila uvođenje finansijskih ograničenja i takozvanog “salary cap” modela, kako bi se zaustavilo nekontrolisano trošenje i izbjegli finansijski slomovi. No ta mjera je – opet – odgođena za najmanje godinu dana, uz obrazloženje da je potrebno dodatno pravno razmatranje. Posebno se ispituju slučajevi „ekonomskog dopinga“, kako ih je nazvao predsjednik LaLige Javier Tebas, aludirajući na inekcije vlasničkog kapitala kojima se zaobilaze tržišna pravila.

Nottingham Forest je prošle godine kažnjen sa četiri boda zbog probijanja dozvoljenih gubitaka – ali je, paradoksalno, ove godine izborio povratak u evropska takmičenja prvi put nakon 29 godina. Očigledno, sistem funkcioniše po logici “što više rizikuješ, više dobiješ”.

Novo TV pravo za Englesku, koje stupa na snagu ove sezone i važi za naredne četiri godine, donosi 1,956 milijardi eura, što je povećanje od 4%. Međutim, uključuje i emitovanje 70 dodatnih utakmica, što znači da je vrijednost po utakmici zapravo manja. Kada se doda i prihod od međunarodnih prava, ukupni TV prihodi prelaze 3,9 milijardi eura.

Ali sve to ne mijenja osnovnu dinamiku: “troši se više nego što se zarađuje”, a klubovi to nadoknađuju amortizacijom, kreativnim knjigovodstvom i – sve češće – privatnim injekcijama novca.

Prema posljednjem izvještaju Deloitta, engleski fudbal „se suočava s ozbiljnim pritiskom“ i potrebno je „uspostaviti dugoročne strategije za očuvanje finansijske stabilnosti“. Međutim, bar ovog ljeta, Premier liga ne pokazuje nikakvu želju da se tim putem i krene.

Ono što se nekada smatralo ligom sa zdravim finansijama i samoodrživim modelom, danas sve više liči na kockarsku igru – onu u kojoj se ulažu stotine miliona, a povrat ostaje upitan.

A sezona nije ni počela.

IZVOR: El Pais