Kallas je istakla kako su se svi složili da je „nezamislivo da Rusija ikada ponovo dobije taj novac, osim ako u potpunosti ne nadoknadi štetu nanesenu Ukrajini“.
U glavnom gradu Danske jučer je održan neformalni sastanak ministara vanjskih poslova zemalja Evropske unije na kojem je učestvovala i šefica evropske diplomatije Kaj Kallas.
Između ostalog, govorilo se i o tome da li će Evropska unija iskoristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje odbrane i obnove Ukrajine nakon rata, ali njeno oduzimanje sada nije politički realno.
U okviru sankcija uvedenih Moskvi zbog rata u Ukrajini, u EU je blokirano oko 210 milijardi eura ruske imovine.
Ukrajina i pojedine članice Unije, uključujući Estoniju, Litvaniju i Poljsku, tražile su da se ta sredstva odmah konfiskuju i stave na raspolaganje Kijevu.
Takvi pozivi postali su glasniji jer se Ukrajina suočava s manjkom finansija od nekoliko desetina milijardi eura već za narednu godinu.
Međutim, vodeće članice EU-a, poput Francuske i Njemačke, te Belgija – u kojoj je smještena većina imovine – odbile su takvu ideju. One dovode u pitanje njenu pravnu osnovu i potencijalni utjecaj na stabilnost eura, naglašavajući da se već sada koristi profit od zamrznute imovine za podršku Ukrajini.
Nakon sastanka ministara vanjskih poslova EU-a u Kopenhagenu, Kallas je istakla kako su se svi složili da je „nezamislivo da Rusija ikada ponovo dobije taj novac, osim ako u potpunosti ne nadoknadi štetu nanesenu Ukrajini“.
„Ne vidimo da će oni platiti odštetu. Zato moramo imati izlaznu strategiju kako da se ta sredstva upotrijebe kada rat jednom završi,“ rekla je Kallas.
Većina imovine nalazi se u Euroclearu, depozitarnom sistemu u Belgiji, čiji ministar vanjskih poslova Maxime Prevot poručuje da je oduzimanje za sada isključeno.
„Ta sredstva su čvrsto zaštićena međunarodnim pravom,“ rekao je Prevot novinarima u Kopenhagenu.
